Kada na godine gledate u daljine, u budućnost, uz svu maštu i sposobnost da ih prepoznate i usvojite kao orijentaciju, ili kao opredeljenje, ipak je taj pogled zamagljen, osećaj neizvestan, pa sve to, uglavnom, izaziva zebnju a kod pesimista čak i strah. Ali, kada svoju znatiželju i pažnju okrenete minulim godinama, pa zavirite u prašnjave fotografije i iščitane, požutele zapise, otkrijete imena ljudi i prepoznate njihova lica, uočite njihove navike, potrebe, ambicije, osećanja...Tada se pod vašim kapcima, naročito ako su sklopljeni, javljaju žive slike i lebde nad vašim očima, koje nisu uspele da sakriju blagi i setni osmeh, valjajući uspomene na događaje značajne za ceo život, za koji znamo da prolazi tako brzo.
A šta se u stvari događalo? Statistika je nauka potrebna i važna za sistematizaciju podataka o vremenu,
ljudima, njihovom radu i rezultatima. Ona će nam, uz istoriografiju, otkriti da je početak rada
„Abraševića“ bio 1926. godine, da se od tad do danas
radilo na više mesta, u više sekcija u kojima se sviralo, pevalo, igralo, glumilo, recitovalo...Sve to
se dešavalo u složenoj zajednici istomišljenika različitih generacija i obrazovanja, ali jednako snažno
odanih i radosnih ljudi. Sve to
će nam skrenuti pažnju na tačnost u brojevima izvedenih nastupa svih sekcija i svih generacija u mnogim
selima i gradovima, po otadžbini i inostranstvu. Sve to će reći o nagradama, priznanjima, o stečenom i
sačuvanom ugledu i kvalitetu nastupa
grupe i solista.Sve je to naša istorija, neizbrisiva, kvalitetna i trajna inspiracija za nove generacije
i nove sadržaje. Za nova dostignuća. Pustimo istoriju i statistiku da rade svoje, na svoj način i odajmo
im poštovanje, jer je bez
njih pogled u budućnost neutemeljen, može da zaluta, sve zaustavi, pa i potre. Ovaj posao koji mi
radimo, posledica je lutanja srca, koje se zasniva na otkrivanju, upoznavanju i usvajanju vrednosti,
najintimnijih osećanja i radosti, koji stvaraju
prelepo stanje lakog straha od prvog stida, zbog prvog doživljaja „toplotnog udara“ od nečije nežne
ruke, oprezno i tiho izgovorene lepe reči, nežnog poljupca...Sada sasvim dobro znamo da sve to čini
život smislenim i vrednim. O uzbudljivim
putovanjima i susretima sa drugačijim kulturama, drugačijim gradovima, statistika beleži pređene
kilometre, otkrivene strane sveta, egzotične pejzaže, nepoznati živi svet, puteve, zgrade, standarde i
neke prevelike troškove siromašnih ljudi.
A uspomene beleži - duša. Ona je osnivač i kičma „Abraševića“. Ona je neuništivi regenerator svega što
životne tajne otkriva i približava znatiželji srca, oka i ruke svake generacije i u svim vremenima. Pa i
u ovo teško i neizvesno, koje
sada živimo. Ali, mi i ne znamo za vreme koje nije bilo teško, ali znamo da mu nismo i da mu se nećemo
predati. Za nas će vodilja i vizija biti ono vreme koje smo trošili na pravi način, bogateći naše male
živote ovde i bilo gde u svetu
između Amerike i Australije. Mi, sadašnji, želimo da u „Abraševiću“ bude tako još za vijeki vjekov. Za
taj osećaj budućnosti, za one ljude koji će ga podržavati i za one koji će ga doživeti, za novi vek
„Abrašević“ - zdravi da ste svi.
Mile Nedeljković