Када на године гледате у даљине, у будућност, уз сву машту и способност да их препознате и усвојите као оријентацију, или као опредељење, ипак је тај поглед замагљен, осећај неизвестан, па све то, углавном, изазива зебњу а код песимиста чак и страх. Али, када своју знатижељу и пажњу окренете минулим годинама, па завирите у прашњаве фотографије и ишчитане, пожутеле записе, откријете имена људи и препознате њихова лица, уочите њихове навике, потребе, амбиције, осећања...Тада се под вашим капцима, нарочито ако су склопљени, јављају живе слике и лебде над вашим очима, које нису успеле да сакрију благи и сетни осмех, ваљајући успомене на догађаје значајне за цео живот, за који знамо да пролази тако брзо.
А шта се у ствари догађало? Статистика је наука потребна и важна за систематизацију података о времену,
људима, њиховом раду и резултатима. Она ће нам, уз историографију, открити да је почетак рада
„Абрашевића“ био 1926. године, да се од тад до данас
радило на више места, у више секција у којима се свирало, певало, играло, глумило, рецитовало...Све то
се дешавало у сложеној заједници истомишљеника различитих генерација и образовања, али једнако снажно
оданих и радосних људи. Све то
ће нам скренути пажњу на тачност у бројевима изведених наступа свих секција и свих генерација у многим
селима и градовима, по отаџбини и иностранству. Све то ће рећи о наградама, признањима, о стеченом и
сачуваном угледу и квалитету наступа
групе и солиста.Све је то наша историја, неизбрисива, квалитетна и трајна инспирација за нове генерације
и нове садржаје. За нова достигнућа. Пустимо историју и статистику да раде своје, на свој начин и одајмо
им поштовање, јер је без
њих поглед у будућност неутемељен, може да залута, све заустави, па и потре. Овај посао који ми радимо,
последица је лутања срца, које се заснива на откривању, упознавању и усвајању вредности, најинтимнијих
осећања и радости, који стварају
прелепо стање лаког страха од првог стида, због првог доживљаја „топлотног удара“ од нечије нежне руке,
опрезно и тихо изговорене лепе речи, нежног пољупца...Сада сасвим добро знамо да све то чини живот
смисленим и вредним. О узбудљивим
путовањима и сусретима са другачијим културама, другачијим градовима, статистика бележи пређене
километре, откривене стране света, егзотичне пејзаже, непознати живи свет, путеве, зграде, стандарде и
неке превелике трошкове сиромашних људи.
А успомене бележи - душа. Она је оснивач и кичма „Абрашевића“. Она је неуништиви регенератор свега што
животне тајне открива и приближава знатижељи срца, ока и руке сваке генерације и у свим временима. Па и
у ово тешко и неизвесно, које
сада живимо. Али, ми и не знамо за време које није било тешко, али знамо да му нисмо и да му се нећемо
предати. За нас ће водиља и визија бити оно време које смо трошили на прави начин, богатећи наше мале
животе овде и било где у свету
између Америке и Аустралије. Ми, садашњи, желимо да у „Абрашевићу“ буде тако још за вијеки вјеков. За
тај осећај будућности, за оне људе који ће га подржавати и за оне који ће га доживети, за нови век
„Абрашевић“ - здрави да сте сви.
Миле Недељковић